| O nama | |
| Istorijat | |
| Aktivnosti | |
| Članovi | |
| Dokumenta | |
| Analitička psihologija | |
| Biografija B.K.Junga | |
| Pojmovnik | |
| Događaji | |
| Javna predavanja | |
| Posete članova IAAP | |
| Kongresi | |
| Edukacija | |
| Program | |
| Prijava za edukaciju | |
| Literatura | |
| Najnovija izdanja | |
| Izdanja u pripremi | |
| Kontakt | |
Asocijacija
Spontano povezivanje ideja , opažanja predstava, fantazija, shodno određenim ličnim i psihološkim temama, motivima, sličnostima, suprotnostima ili uzročnostima.
Ekstrovertnost/introvertnost
Da pokaže kako svest dela u praksi a i kako svest dela na različite načine kod različitih ljudi, Jung je (1921) sazdao svoju teoriju o psihološkim tipovima. Dva osnovna tipa su ekstrovertni i introvertni tip ličnosti. Ekstrovertne su one osobe kod kojih je psihička energija prvenstveno usmerena u polje, ka svetu spoljnih objekata. Na izvestan način, osobe koje pripadaju tom tipu, zavisne su od spoljašnjih obejkata.Nasuprot njima, introvertne osobe usmeravaju svoju pažnju prema subjektu, tj. sadržajima u sebi samima.Okrenute su unutrašnjem svetu psihe, i njihov introvertni stav boji njihova osećanja, mišljenja i delanje. Osnovni pokretač ponašanja nije objekt, već subjekt.
Individuacija
Svesno ostvarenje vlastite psihološke realnosti koja podjednako uključuje i čovekove moći i ograničenja.Za Junga, to je proces u kome osoba postaje psihološki "individualna"-upojedinačena, ali i nedeljiva celina-ucelovljena. Kao što vidimo, taj proces razvoja ličnosti je paradoksalan-istovremeno vodi od zajednice i ka njoj. Individuacija pretpostavlja i uključuje u sebe odnose sa zajednicom (ona se ne odvija u stanju izolacije i osame) ali istovremeno podrazumeva i suprotstavljanje društvenim normama koje nemaju apsolutnu vrednost. Najsažetije rečeno, to je proces razvoja ličnosti koji vodi najpotpunijem mogućem ostvarenju Jastva.
Intuicija
Pored pojmova ekstrovertno/introvertno, koji su osnovni stavovi svesti, Jungova psihologija se bavi i određenjem osnovnih svojstava ili funkcija svesti. Intuicija je jedna od četiri osnovne funkcije svesti. Reč je o iracionalnoj funkciji (druga je osetljivost) koja posreduje opažanje na nesvestan način.Ona predstavlja vrstu instiktivnog shvatanja, proviđenja, uvida čije je poreklo nepoznato i koje nije izvedeno, nije sazdano, već je dato.
Inflacija
Širenje ličnosti preko njoj svojstvenih granica, pri čemu se ona poistovećuje s kompleksom ili arhetipom.Inflacija ukazuje na regresiju svesti na nesvesni nivo i nastaje onda kada Ja u sebe unese previše nesvesnih sadržaja i time izgubi sposobnost diskriminacije. Ukoliko Ja nije kadro da se odbrani od tih pretećih sadržaja, i razluči ono što je u njemusvojstveno od onoga što izvire iz nesvesnog , ishod procesa inflacije je psihoza.
Ja (Ego-lat.)
Deo ličnosti koji osoba prepoznaje i prihvata kao "ja" ili "moje". Središnji kompleks u polju svesti. Iako ima značajnu ulogu u očuvanju ličnog identiteta, u razvoju ličnosti, u posredovanju između svesnog i nesvesnog, u mišljenju i testiranju realnosti, ono nije ni središnji činilac ličnosti ni pokretač individuacije.Ja je centar svesti i kao takvo podređeno nadređenom principu lčnosti i pokretaču individuacije-Jastvu.Odnos između njih najsažetije s emože odrediti kao odnos "pokrenutog i pokretača".
Jastvo
Arhetipska predstava svih čovekovih potencijala i jedinstvo ličnosti kao celine. Poput Ja, koje je središte polja svesti, Jastvo je središte ličnosti. Kao sjedinjujući princip koji dela unutar čovekove psihe, ono zauzima središnje mesto rukovodioca psihičkog života a time i čovekove sudbine. No, po Jungu, Jastvo nije isključivo središte ličnosti, već i njena periferija jer u sebe uključuje svesno i nesvesno. Ono je središte sveukupnosti psihičkih zbivanja i time nešto što je imanentno u psihičkom životu i u odnosu na Ja. No, s druge strane, ono transcenduje Ja i psihu, i predstavlja nadličnu silu, koja odgovara predstavi Boga. Jastvo nije samo sačinitelj strukture ličnosti, već i dinamički entitet čija je osnovna funkcija dvoguba: ono je čovekov životni cilj-individuacija ali i proces koji omogućava taj cilj i vodi ka njegovom ostvarenju.
Kompenzacija
Po Jungu, kompenzacija je psihološki ekvivalent samoregulacije (homeostaze ) organizma. Ona podrazumeva psihičko uravnotežavanje, usklađivanje ili dopunjavanje. On je smatrao da je kompenzatorna aktivnost nesvesnog ta koja uravnotežuje bilo koju tendenciju koja vodi jednostranosti svesti. Svi sadržaji koje je svest inhibirala, isključila ili potisnula, odstupaju u nesvesno i tamo obrazuju pol koji je suprotan svesnom polu. Što je svesni stav jači, što osoba više insistira na jednostranim svesnim namerama i idejama, biva jača i nesvesna kompenzacija. Najzad, energetski naboj nesvesne kontrapozicije narasta do te mere, da postaje sposoban da prodre u svest u vidu snova, vizija, spontanih predstava ali i simptoma. Smisao kompenzatornog procesa, je da poveže i premosti dva psihološka sveta. Most kojim se povezuju ta dva sveta jeste simbol, koji svoju delotvornost ispoljava tako što će biti prihvaćen, shvaćen od strane svesnog uma, tj asimilovan i integrisan u svesne psihičke strukture.
Kompleks
Grupa emocionalno nabijenih ideja ili predstava koje imaju uticaja na čovekovo ponašanje i svesno doživljavanje. "Središte" kompleksa je arhetip ili arhetipska predstava.
Konstelacija
Kad god se javi snažna emocionalna reakcija prema drugoj osobi ili situaciji, dolazi do konstelacije (aktivacije) kompleksa.
Mišljenje
Jedna od četiri osnovne funkcije svesti. To je racionalna funkcija kojom se ideje dovode u vezu posredstvom pojmova , tj mišljenje je akt rasuđivanja.
Nesvesno
Po Jungu, to je isključivo "psihološki pojam", očišćen od metafizičkih i filosofskih nanosa. Nesvesno pokriva sve one psihičke sadržaje ili procese koji nisu svesni, tj nisu vezani za Ja na opaziv način.U Jungovom učenju nesvesno je: 1) psihički sadržaj koji je nedostupan Ja i 2) psihičko mesto sa osobenim crtama, zakonima i funkcijama. Za razliku od Frojda, Jung nije smatrao da je nesvesno isključivo stovarište potisnutih, infatilnih, ličnih iskustava. Ono je za njega više od toga, središte psihičke aktivnosti koja se razlikuje od ličnog iskustva i aktivnosti i u odnosu na koje je objektivnija, jer je neposredno vezana za instiktivne, filogenetske procese koji su odlika svih ljudskih rasa i jedinki.Te dve ravni nesvesnog, subjektivna i objektivna, osnova su onog što Jung naziva lično i kolektivno nesvesno.Dok su sadržaji ličnog nesvesnog uglavnom proizvod zaboravljanja, potiskivanja ili inhibicije, sadržaji kolektivnog nesvesnog nisu nikada bili u svesti. Kolektivno nesvesno odražava arhetipske procese, koji su nezavisni od samog Ja, jer je njihov izvor u urođenoj strukturi mozga.Nesvesno nije nemušto, njegov jezik su predstave, simboli, metafore i fantazije.
Osetljivost (oset, osećaj)
Poput intuicije, i to je iracionalna funkcija svesti. Istovetna je opažanju, kako opažanju spoljašnjih, tako i opažanju unutrašnjih draži. Poput intuicije, to je elementarni fenomen koji je dat a priori i koji ne podleže racionalnim zakonima. (kao što je slučaj sa racionalnim funkcijama: osećanjem i mišljenjem). Osetljivost nam posreduje sve one činjenice koje su dostupne čulima, govoreći nam da one jesu, da su se odigrale ali ne i o čemu se radi.
Osećanje
Poput mišljenja i osećanja, predstavljaju racionalnu funkciju svesti. Reč je o osobenoj vrsti suđenja pri kojoj se osoba koristi prvenstveno subjektivnim kriterjumima prihvatanja i odbijanja u procesu suđenja. Treba je razlikovati od pojmova: afekat i emocija. Poslednja dva za Junga označavaju "ono osećajno stanje koje je obeleženo, s jedne strane, primetnom telesnom inervacijom, a, s druge strane, stvarnim smetnjama u predstavnom toku".(Jung.1971.) Afekat je nevoljna radnja, dok je osećanje nešto čime osoba samovoljno raspolaže. Osećanje je, dakle, svesni proces koji se vrši između Ja i datog sadržaja i to proces koji se vrši između Ja i datog sadržaja i to proces koji sadržaju daje određenu vrednost u smislu prihvatanja ili odbijanja (prijatno/neprijatno, lepo/ružno, dobro/rđavo).
Participation mystiqe
Izraz je Jung pozajmio od antropologa Levi-Brila. Jung ga je koristio u opisivanjuosobenih, primitivnih, psiholoških odnosa koje osoba / zajednica ima sa objektima i s drugim osobama. U tom odnosu osoba nije u stanju da razluči između sebe i objekta, da se oslobodi nesvesne poistovećenosti s drugom osobom.
Persona
Izvorno, označavala je masku koju su nosili glumci u antičkom teatru. Kod Junga, "osobni sistem prilagođavanja svetu"(Jung, 1968). Društvena uloga koja je proizvod društvenog uticaja , ranih iskustava i svega onoga štro sama osoba i drugi misle da ona jeste. Iako "blještava" persona može da prikrije druge, raznolike sadržaje ličnosti , ona nije nužno lažna ili patološka. Ličina ili maska može predstavljati i "društveni arhetip" koji olakšava prilagođavanje i život u zajednici. Poput anime i animusa, i persona je posrednik unutar psihe. Dok prvi posreduje između Ja i unutrašnjeg sveta, dotle persona posreduje između Ja i spoljašnjeg sveta. Stoga se ti pojmovi mogu shvatiti kao suprotnosti; animus i anima se tiču prilagođavanja onome što je lično, unutrašnje i osobeno a persona (ili kolektivno svesno, kako je neki nazivaju) onome što je svesno i kolektivno.
Projekcija
Proces u kojem osoba sadržaje svog unutrašnjeg sveta, svoje nesvesne kvalitete ili osobine , bilo da su oni pozitivni ili negativni , projektuje na druge osobe ili objekte.Pošto je u pitanju nesvesni proces, tj izmešteni, projektovani sadržaji opažaju se kao autentična svojstva osoba ili objekata na koje su preneti. Projekcija animusa ili anime na stvarnog muškarca ili ženu najčešće se doživljava koa zaljubljenost.
Puer aeternus (večiti mladić, lat)
Tip muškarca koji predugo ostaje prikovan za adolescentnu psihologiju, i povezan je s majkom čvrstim, gotovo neraskidivim nesvesnim vezama (stvarnim ili simboličnim). Negativne crte su mu nestrpljivost , nespokoj, nemogućnost da ostvari vezu sa drugom osobom, lakomislenost i idealistički stav.pozitivne crte su spontanost , otvorenost ka promeni . Njegova ženska parnjakinja je puella aeterna (večita devojka), čije su veze sa svetom oca slične onima koje je puer imao sa svetom majke.
Svest
U dihotomiji svesnog i nesvesnog, Jung važno mesto pridaje pojmu Ja . "Pod svešću, razumevam vezanost psiholoških sardžaja sa Ja. Svest , po mom mišljenju, nije istovetna sa psihom, zato što meni psiha znači, celokupnost svih psihičkih sadržaja, koji nisu svi nužnim načinom direktno povezani sa Ja"(Jung,1971.)
Seneks (senex, starac,lat)
Personifikacija psiholoških sadržaja koji se mogu dovesti u vezu sa starošću. Ta figura se ne ispoljava samo u starijih osoba, čak i deca u ranom uzrastu mogu ispoljavati sadržaje senexa: uravnoteženost, velikodušnost prema drugima, mudrost , sposobnost predviđanja, odgovornost, urednost i samodisciplinu. U Jungovskoj literaturi uglavnom se spominje kao suprotnost puer principu. Oba mogu prerdstavljati neurotične komplekse ličnosti. Dok u patologiji puera preovladavaju preteran optimizam, idealizam, neumerena smelost, nestrplivost, dotle u patologiji senexa preovladavaju konzervativnost, banalnost,autoritarni stav, nedostatak imaginacije i melanholija. Kao i uravnotežavanjedrugih parova suprotnosti, i ovo vodi ucelovljavanju ličnosti.
Senka
Najsažetije Jugovo određenje ovog pojma jeste da je senka "sve ono što osoba ne želi "(Jung 1966. ). Reč je o nesvesnom delu ličnosti koji je obdaren mnogim crtama i stavovima, bilo pozitivnim bilo negativnim , koje svesno Ja odbacuje ili ne prihvata. Senka je inferiorni deo ličnosti, zbir svih ličnih i kolektivnih psihičkih sadržaja koji, zbog svoje neuskladivosti sa izabranim svesnim stavovima, bivaju potisnuti u nesvesno. Kao što su anima/animus i persona osnovni strukturalni elementi svih ljudskih veza (kako sa unutrašnjim tako i sa spoljašnjim svetom), tako su senka i Ja osnovni sačinitelji identiteta ličnosti.
Sizigija
Izraz koji se koristi za svaki par suprotnosti kada se njegovi sačinitelji spominju zajedno bez obzira na to dali je reč o njihovoj konjukciji ili suprotstavljenosti.Jung je najčešće koristio taj izraz kada je ukazivao na vezu anime i animusa. Prema njegovom mišljenju, tri elementa psihološki određuju tu vezu: " Ženskost je vezana za muškarca, amuškost za ženu; doživljaj koji je muškarac imao sa ženom i vice versa (tu su iskustva iz ranog detinjstva od najvećeg značaja); i muška i ženska arhetipska predstava" (Jung, 1968). Po Jungu, predstava muško-ženske sizigije je univerzalna, kao što je to i sama egzistencija muškarca i žene, a ispoljava se u brojnimmotivima mitova,legendi,bajki. Možda se sizigija najbolje iskazuje u paru pojmova kineske filosofije yang i yin.
Simbol
Najbolje moguće iskazivanje nečega što je suštinski nepoznato i nedokučivo. Simbol na slikovit i živ način opisuje ono što je od najveće važnosti za čoveka: njegovo unutrašnje biće i odnose s vaseljenom koja ga okružuje.
Transcedentna funkcija
Funkcija koja posreduje između suprotnosti. To je "izmirujuće treće"koje se pomalja iz nesvesnog (u vidu simbola ili novog stava) pošto su sučeljene suprotnosti, prethodno svesno razlučene. Po Jungovom mišljenju, to je prirodan proces ispoljavanja energije koja izvire iz napetosti suprotnosti i sastoji se od niza fantazmatičnih zbivanja koja se spontano pojavljuju u snovima i vizijama."(Jung, 1966). Pošto je u kompenzatornom odnosu i prema jednom i prema drugom paru suprotnosti, transcedentna funkcija omogućava da se teza i antiteza sučele ravnopravno. To dvoje sjedinjuje metaforična tvrdnja (simbol), koja sama transcenduje vreme i njihov sukob, ne približavajući se i ne prianjajući ni za jednu, već im podjednako pružajući mogućnost nove sinteze. Kao jedan od najznačajnijih pokretača psihičkih procesa, transcedentna funkcija uvek podrazumeva svrhu i cilj, te je time i teleološki određena.Bez nje nema prevazilaženja sukoba i jednostranosti, ucelovljavanja ličnosti i individuacije.
Uroboros
Mitska zmija ili aždaja sklupčana u krug koja jede sopstveni rep. U Jungovskoj psihologiji , metafora najranijeg stupnja psihičkog razvoja. Uroboros odslikava stupanj na kome još nije došlo do omeđivanja i odvajanja suprotnosti (nagona sm,rti i života, svesnog od nesvesnog, muškog od ženskog, dobra od zla, ljubavi od agresije).
Hieros gamos
Sveti ili duhovni brak, sjedinjavanje arhetipskih likova. Tipični primer je predstava Hrista i Crkve kao ženika i neveste (sponsus et sponsa) ili alhemijska konjukcija Sunca i Meseca.
Centrovertnost
Pojam je u jungovsku psihologiju uveo erih Nojman. Centrovertnost se samo delimično može dovesti u vezu s pojmovima ekstorvertno/introvertno. Potonja se odnose na moduse (tipove) svesti i na usmerenost psihičke energije. Ekstrovertni stav podrazumeva okrenutost prema svetu objekata, okrenutost upolje; introvertni stav podrazumeva okrenutost subjektu, unutrašnjosti i nesvesnom . Centrovertnost , prema Nojmanovom mišljenju, predstavlja okrenutost Jastvu. Za razliku od prethodna dva pojma , on se odnosi na celinu , ne na delove (tipove svesti)."Centroverzija je urođena tendencija celine da stvara jedinstvo unutar svojih delova i da sintetiše njihove razlike u ujedinjene sisteme"(Nojman, 1973). Centorverzija je nesvesni proces koji se služi kompenzacijom radi održavanja ili uspostavljanja celovitosti. Suština tog od nesvesnog vođenog procesa ucelovljavanja i uravnotežavanja svrhovita je i teleološka.