| O nama | |
| Istorijat | |
| Aktivnosti | |
| Članovi | |
| Dokumenta | |
| Analitička psihologija | |
| Biografija B.K.Junga | |
| Pojmovnik | |
| Događaji | |
| Javna predavanja | |
| Posete članova IAAP | |
| Kongresi | |
| Edukacija | |
| Program | |
| Prijava za edukaciju | |
| Literatura | |
| Najnovija izdanja | |
| Izdanja u pripremi | |
| Kontakt | |
Švajcarski psihoterapeut, psihijatar i psiholog, Karl Gustav Jung (1875-1961), spada u red najvećih mislilaca dvadestetog veka, a njegovo obimno i plodotvorno delo predstavlja izvor nadahnuća poslanika Duše i u dvadesetprvom veku.
Kao naučnik, koji je predavao širom sveta na brojnim univerzitetima i školama, uključujući Ciriški tehnički univerzitet, Jung je u žižu svojih istraživanja stavio Dušu. " Svaka je nauka u funkciji duše, i svo je saznanje u njoj ukorenjeno. Duša je najveće od svih kosmičkih čuda" (K.G.Jung, sabrana dela, vol. 8). U svom naučnom opusu veliki naglasak je stavljao na empirijski proverive metode izučavanja ljudske psihe i to, pre svega, na one postupke koje dotadašnja naučna javnost nije poznavala ili nije smatrala naučno validnim. Otvorenost ka novim sredstvima izučavanja psihe i ličnosti vodila su ga uvidima koja su u korenu izmenila i proširila naučna shvatanja o ljudskom biću, kako njegovim izvorima tako i njenim dometima. Još i više, svojim delom on je utemeljio shvatanja o ljudskoj ličnosti koja su prevazilazila, ponekad, uske okvire psihologije i psihijatrije. Njegovi uvidi su nadahnuli brojne naučnike i mislioce u raznim oblastima nučnog saznanja, filosofije i teologije, i predstavljali putokaze koje su sledili u svojim potonjim istraživanjima .
Opet, Jung, praktikujući psihoterapet, nije prevashodno bio okupiran građenjem apstraktnih teorija o ljudskoj ličnosti i psihi. Više se trudio da izgradi delotvorne terapijske postupke koji će se pokazati delotvornim u otklanjanju ili ubalžavanju raznolikih vidova duševne patnje. Još i više, držao je da psihoterapija ne predstavlja samo valjano sredstvo isceljenja već, kad god je to moguće, postupak koji je u službi vasostaljanja celovitosti ljudskog bića, tj., individuacije. " Ličnost je vrhunsko ostvarenje urođene idiosinkratičnosti živog bića" ( K.G.Jung, sabrana dela, vol. 17), " Otuda smatram da je prvenstveni zahtev koji se postavlja pred savremenu psihoterapiju da svim svojim sredstvima sledi cilj individualnog razvoja. (K.G.Jung, sabrana dela, vol. 16).
Razvoj uposobljene (individuirane) ličnosti uvek podrazumeva, prema Jungovim rečima, uvećanje sposobnosti da se grade istinski odnosi sa drugima i veću društvenu odgovornost. Jer, kao što je podvukao u pismu Migel Seranu, " niko ne može postati svestan vlastite individualnosti ukoliko nije na blizak i odgovoran način povezan sa svojim bližnjima." Ili, što je na jednom drugom mestu istakao: "Individuacijom se osoba ne odvaja od sveta, već priziva svet sebi" (K.G. Jung, sabrana dela, vol. 8).